Увођење регистра педофила је питање које у јавности изазива бурне расправе. На иницијативу водећих правних стручњака у Републици Српској, предвођених проф. др Иванком Марковић, предложен је Приједлог Кривичног законика који укључује евиденцију учинилаца кривичних дјела против полног интегритета дјеце.

О овом изузетно важном питању, разговарали смо са проф. др Иванком Марковић.

Интервју водио: Ђорђе Максимовић

Шта је регистар педофила и које мјере се примјењују на лица уписана у регистар?

Регистар педофила је евиденција правноснажно осуђених лица која су извршила кривична дjела из групе кривичних дjела против полног интегритета дјеце. У питању је казнена евиденција која се води као за сва остала кривична дјела, с тим да она представља једну подврсту опште евиденције. Врсте мјера које се примјењују, зависе од рјешења која су прихваћена у појединим законодавствима. Негдје је то обавезно јављање најближој станици полиције, јављање Министарству правде, негдје су то мјере ограничења кретања, обавеза да се лица уписана у регистар не смију налазити у близини мјеста гдје се ради с дјецом. Лица која примијете такве особе, односно особе које се без стварног разлога задржавају у близини таквих мјеста, дужна су то пријавити. Затим, код запошљавања људи који раде са дјецом, институција која ради са дјецом, има обавезу провјерити да ли се лице које се пријављује на посао налази у регистру. Дакле, регистар педофила је заправо превентивна мјера. У неким законодавствима, као нпр. у Хрватској, лице се брише из регистра кад протекну сви рокови рехабилитације, односно дупле рехабилитације за учиниоце ових кривичних дјела. У Македонији имате рјешење према којем лице које је уписано у регистар, након истека 10 година од издржане казне, уколико у међувремену не учини исто или дјело обухваћено каталогом ових кривичних дјела, може тражити од суда да га обрише из јавног регистра, али и даље има обавезу да се сваке године јавља надлежним органима.

Да ли је за уношење идентитета физичког лица у тај регистар потребан правни основ у виду правоснажне пресуде?

За уношење физичког лица у регистар педофила потребна је правоснажна судска одлука, јер се, због пресумпције невиности, свако лице сматра невиним док се супротно не утврди правоснажном судском одлуком. Дакле, док лице не буде правоснажно осуђено, не може бити уписано у регистар.

Земље окружења имају уведене регистре, са кругом институција које имају приступ регистру. Које ће институције имати приступ регистру у Р. Српској?

Зависи од рјешења које буде усвојено од стране законодавца. Све институције које имају контакт са малољетним лицима, требају имати обавезу да прије запошљавања неког лица провјере да ли је то лице у регистру. Треба онемогућити ситуације у којима ће бити под притиском, односно бити у контакту са дјецом.

У посљедње вријеме доста се прича о увођењу јавног регистра педофила. Какво је Ваш став о томе да ли регистар треба бити јаван?

Шта значи јавни регистар? Да буде доступан мени, Вама, свима на улици. Да ли је то потребно? Велико је питање. Причам о судском регистру посљедњих пет година, али упркос томе нисам за јавни регистар. Мислим да би он довео до других проблема, не само за учиниоца, већ за његову породицу, његову дјецу. То би била велика стигматизација лица која немају везе са дјелом. По мени није битно да ја знам да је мој комшија педофил, односно да има склоност ка вршењу таквих кривичних дјела, већ је циљ да се кроз нормативноправна рјешења спријечи да таква лица дођу у контакт са дјецом.

У којим друштвеним круговима се педофилија највише дешава?

Не постоје правила. Висока стручна спрема, било која листа занимања, не искључује могућност појаве педофилских склоности. Педофили су лица која имају потребу, жељу, порив да врше полне радње са предпубертетским узрастом. Ради се о поремећају сексуалног нагона, на који не утиче образовање. Ви ако сте то, ви сте то – имате поремећај. Једино што може да се деси да човјеково образовање, његов коефицијент интелигенције и његов супер его контролишу његове нагоне. Човјек ће се суздржавати. У којој мјери, то зависи од низа фактора. Некоме је довољно да додирује дијете, а некоме је неопходан чин обљубе с тим дјететом. Неко задовољава свој порив тиме да му дијете сједи у крилу и да га оно мази, а да неком трећем тај чин не изгледа као сексуално задовољавање, али њему јесте. Различити су облици сексуалног задовољавања, и није свако кривично дјело за које постоји пресуда дјело које је остварено обљубом. Имамо пресуде у којима је дјело остварено само тиме што су лица додиривала дјевојчице и дјечаке, а то је друга полна радња. Ту треба правити огромну разлику. Нису исте ситуације у којима појединац на неки начин контролише свој нагон и само додирује дијете, што је такође неприхватљиво, али је ипак другачије од обљубе јер је степен повреде заштићеног добра мањи, као и негативне посљедице на каснији развој дјетета. Опет је то облик повреде полног интегритета дјетета, али у питању је лакши облик. Да ли се дјела дешавају у граду или селима? Ја бих рекла да се у селима мање пријављује. Тамо је већа тамна бројка криминалитета.

У Србији је проведена полицијска акција ,,Армагедон’’ у којој је ухапшено 150 педофила, осумњичених, између осталог за растурање порнографског материјала и подвођења малољетника. Да ли се такве акције проводе на територији Р. Српске?

Да ли код нас постоје акције? Постоје. Ту ћете најбољу информацију добити од начелника за технолошко-рачунарски криминалитет. Ова јединица открива кривична дјела путем интернета и проводи акције. Међутим, и ту постоји разочарење због казнене политике. Они све учине на прикупљању доказа, а онда на суду добију одуговлачење поступка и ублажену казну. Тако да они заиста добро раде, али тај њихов рад на крају нема епилог којег сви очекујемо.

Да ли је систем кривичних санкција у домаћем закондавству адекватан за каталог кривичних дјела против полног интегритета?

У оквиру тежине кривичних дјела, казнене политике државе и распона кривичних санкција које имамо тренутно, по мом мишљењу он је адекватно урађен. По мени је неадекватна казнена политика судова. Очитује се у неприхватљивом ублажавању казне. Ако је законодавац рекао да је за тежи облик дјела најмања мјера казне пет година, онда нека буде пет година. Зашто суд изриче мање? Ако је законодавац рекао да је због разлике у годинима између учионица и пасивног субјекта најмањи облик казне за додиривање пет година, нема разлога за ублажавањем. Дакле, сматрам да је наш законодавни оквир у односу на остала кривична дјела добар, јер знате да је казна затвора од 30 дана до 20 година. Уколико је максимална казна затвора за убиство 20 година, не може казна за сексуално злостављање које се манифестује кроз додиривање дјетета бити једнака. Мора се много тога урадити на подизању свијести судија. Законодавац је поставио законодавни оквир казне, гдје онда судија проналази основ да, у ситуацији када имамо повратника, каже да ублажава казну на три године?

Многи се залажу да регистар буде, попут рјешења у Македонији, јаван. Како би се увођење јавног регистра могло одразилти на однос грађана према лицима уписаних у регистар?

Моје мишљење је да наше друштво, када је у питању кривичноправна заштита полног интегритета, још увијек није на таквом нивоу културе и морала који би оправдавао увођење јавних регистара. Наиме, све док постоје људи који одобравају сексуалне везе између људи старости 45 или 55 година са дјевојчицом од 15 или 16 година (коју он „показује“ као свој статусни симбол) онда то друштво, према мом мишљењу, нема исправан став о овом проблему. Наиме, каква је разлика у узрасту и зрелости између дјевојчице или дјечака узраста 14 или 15 година? Да ли је могуће да у тим годинама дијете схвата у потпуности значај сексуалних односа и да ли је могуће да сексуална веза између човјека од 50 година и дјетета од 15 година буде заснована на љубави (која би требало да буде основа сексуалне везе)? Дакле, неприхватљиво је да се на таква дјела „моћних људи“ у нашем окружењу напросто жмири, а да друге људе, који нису тако „моћни“, јавно прозивамо.

С друге стране, врло смо осветољубиви.

Мислим да бисмо нанијели већу штету ближњим људима тог човјека: његовој мајци, сестри. Да бисмо нанијели већу штету онима који немају везе са том његовом склоношћу, јер би сви упирали прстом у породицу тог човјека чиме бисмо створили проблем свима онима који немају везе с тим. Ја сам против тога да регистар буде јаван, у том смислу да сваки грађанин може да му има приступ. Не бих вољела да знам да ли је мој комшија педофил или не, јер би ме то јако оптерећивало. Полазим од става да сам дужна да чувам и васпитавам своје дијете. Хоћу ли ја сад ићи од врата до врата и гледати да ли је неко од комшија педофил? Не. Моја дужност јесте да научим своје дијете да контакт са страним особама није прихватљив. Дужност ми је да бринем о свом дјетету и да надзирем своје дијете, нарочито у том узрасту (14, 15 година), да изградим неки систем контроле над кретањем и контактима свог дјетета.

Као професор и стручњак за криминологију, по којим образцима понашања просјечан човјек може уочити педофила?

Јако је тешко препознати педофила. Ипак, на основу стручне литературе коју сам до сада прочитала у вези овог проблема, савјетовала бих родитељима да чувају своју дјецу од људи који су јако склони да буду дјеци на услузи, без обзира на родбинске, пријатељске или неке друге везе. На примјер када траже начин да буду сами са дјететом, воде их у куповину сладоледа, чоколадице, воде их са собом када шетају са кућним љубимцима, играју се са њима итд. Пазите, све ово може бити знак и просто људске доброте. Врло је тешко одредити ко је педофил. Можда по врсти погледа, по врсти додира? По садржају који неко гледа на интернету. Зашто неко гледа порнографске слике гдје имате млађе особе, дјечју порнографију? Даље: увијек је окружен дјецом, увијек је на некаквим приредбама или такмичењима гдје се дјеца окупљају, а да сам нема дјецу. Уколико има дјецу, присан је са пријатељима своје дјеце, нешто им купује. То су најчешће људи који су познати родитељима жртве и самој жртви. У пресудама које сам прочитала као починиоце видим дједове, ујаке, комшије. Све су то познаници и људи блиски родитељима. Не требамо се бојати непознатих људи; непознатих у том смислу да ће неко доћи из другог града. То су екстремни случајеви и у нашој пракси су веома ријетки. Углавном су то лица која се приближе дјеци кроз разне спортске и друге активности.

Најважније је да мајка или отац знају како дијете проводи вријеме!

Шта ради неко ко забавља или чува дијете док није са родитељима? Да ли тај неко игра са дјететом игре које доводе до непосредног контакта, на примјер, „шкакиља“ дијете, ваља се са њим по кревету, показује му порнографске слике, итд? Хиљаду је начина да се педофил приближи дјетету, а на нама је да ли ћемо то препознати или не.

Као родитељ, какав савјет можете дати родитељима чије је дијете жртва педофилије. Како да му помогну да превазиђе трауматичан догађај?

Како помоћи дјетету? Како помоћи било којој жртви ових деликата? Жени коју је силовао њен пријатељ у којег је имала велико повјерење, а сада нема храбрости да га пријави? Њен живот је на неки начин упропаштен. Како помоћи мушкарцу којег је силовало неколико мушкараца? Ипак, дјеца су најрањивија. Можемо им помоћи кроз дружење, разговор и, наравно, уз стручну помоћ. Но, можда је битније како препознати да ли је дијете било жртва педофилије. Уколико је моје дијете било мирно, није имало проблема до, на примјер седме године, вољело је да буде активно, да се бави спортом, а сада одједном све то одбија? Можда осјетите да се дијете укочи када неко сједне поред њега? Мени би било јако чудно да моје дијете нагло ноћу почне да мокри у кревет, да одбија додир кад хоћу да је загрлим.

„Регистар педофила неопходан за заштиту дјеце“
Чланак из Гласа Српске, 06.10.2016.

Погледајте овај примјер из вртића, како је васпитачица препознала да је дијете жртва сексуалног насиља. Дијете је изводило сексуалне покрете над другим дјевојчицама. Васпитачица је то примијетила, проведена је истрага и сазнало се о чему је ријеч. Пракса је показала у великом броју случајева да је отац тај који малтретира дијете. Такође, очух који сексуално злоставља своју пасторку. Нема ограничења ни када је у питању професија, нити када је у питању средина или сродство са жртвом, чак ни узраст жртве. Психолози кажу да не постоји могућност изљечења педофила и зато је регистар начин да онемогућимо њихов приступ дјеци.

Сваки родитељ мора на првом мјесту бити заштитник свог дјетета, да му покаже шта је то нормално, а шта не. Који додир је дозвољен или не, ко га и на који начин смије мазити. Но, не само када дијете има 15 година, већ када оно има 3-4 године.

Интервју са проф. др Иванком Марковић поводом увођења регистра педофила