Po ko zna koji put u modernoj istoriji BiH zadovoljena je forma, ali ne i suština.

Iako živimo u 21.veku, žene na brdovitom Balkanu i dalje imaju dekorativnu ulogu na kandidatskim listama, a završeni izbori to i potvrđuju.

Zašto su žene te koje motaju pitu i spremaju baklavu, “kuhaju domaća jela da zamirišu mahale” (Adisa Tufo iz SDA), a u većini slučajeva nisu donositeljke odluka u bh. društvu? Umesto da pretresaju budžete i budu one koje će svojim političkim delovanjem i lobiranjem pomoći da se, na primer, nađe modalitet suzbijanja pandemije, pomognu jednoroditeljske porodice i poboljša položaj zdravstvenih radnika, ženama u BiH preostaje da istresaju ćilime, od jedne marke prave dve, raduju se kada se muž seti 8.marta ili kakvog prigodnog praznika.

“Ljubav u doba kolere” ostavimo kao lektiru za neka bolja vremena jer ko misli o svim onim ženama koje su za vreme izolacije trpele nasilje, da li se za njih i koliko sistematski brine?

Da statistike nisu samo brojke govori činjenica da je od 425 kandidata/kinja za načelnika/gradonačelnika na lokalnim izborima u Bosni i Hercegovini održanim 15. novembra, bilo svega 29 žena, odnosno 6,82 posto.

Setimo li se izbora 2016., videćemo da napredak skoro i ne postoji.

Prema podacima Centralne izborne komisije BiH objavljenim na službenoj stranici državnog parlamenta, 2016. godine je bilo 26 kandidatkinja (6,22 %) dok je kandidata bilo 392 (93,80 %).

Šta će žena sama u kafani?

Žene su isključene iz unutarstranačkih dogovora, a njihove kvalifikacije i ostale reference se ne uvažavaju. Na kraju dogovora, prednost i poverenje se daju muškarcima, a žene ostaju kao broj, slovo na papiru.

Često se partijski dogovori odvijaju u kafani, u opuštenom ambijentu, što u tradicionalnoj Bosni nije prikladan prostor za jednu ženu.

Godina za nama ostaće upamćena po mnogo čemu, a da su maske pale i bez Kovida- 19 u mnogim stranačkim odborima videli smo kroz proteklu izbornu kampanju.

Žene u životu znaju biti “lafice” i “lavice”, a da se kao lavice bore za svoje stranačke kolege svedoče redovi u nastavku.

Tako je na skupu održanom uprkos svim zabranama i propisanim epidemiološkim merama Eldina PIrić iz PDA izjavila da je “sunce ogrijalo Banoviće kada je Mevla rodila Mirsada Kukića”.

Korak dalje otišla je lajf kouč, blogerica, pčelarka, podzetnica i influenserica Adisa Tufo, autorka knjige “Vruć krompir” koji joj je narodski rečeno uvaljen uz preformans koji je zbog otvorenog govora mržnje nestao sa društvenih mreža. Performans je bio posvećen generalu Fikretu Prevljaku u njegovoj borbi “za jaku Ilidžu”. Da li se vratila kuvanju domaćih jela “da mirišu mahale“ ili pisanju nove knjige videćemo u danima koji dolaze.

Kandidatkinja SBB-a za načelnicu opštine Novi Grad Sarajevo Sanela Prašović-Gadžo “sa osmehom stjuardese koja zna da u avionu nešto nije u redu” zahvalila se svojim glasačima i prijateljima kada je shvatila da neće dobiti dovoljan broj glasova.

Junački se nosila sa komentarima na račun fizičkog izgleda, pretnjama i uvredama kojih nije bila pošteđena tokom čitave kampanje.

Diskriminacija koju je doživela Branka Jurić, nezavisna kandidatkinja za Gradsko veće u Zenici, izaziva posebnu zabrinutost. Kao nagluva osoba, Branka nije mogla adekvatno predstaviti svoj program jer nijedna televizija nije želela da joj obezbedi tumača znakovnog jezika. Da li je to pravedno? Sigurno da nije. Da li je bilo potrebno samo malo truda da se čuje glas onih koji imaju šta da kažu i koji/e žele bolji grad i transparentniju upravu?

Komentari na društvenim mrežama pokazuju visok stepen političke nepismenosti, ali i nedostatak kućnog vaspitanja.

Posebno je tužno što žene vređaju žene, i što tu izostaje svaka solidarnost i poštovanje.

Osobama s druge strane tastature činjenica da su to nečije majke, kćeri i supruge nije predstavljala nikakav problem.

Same kandidatkinje često su se deklarisale kao majke jednog, dvoje ili troje dece, naglašavajući time svoje patrijarhalno vaspitanje. Neke od njih su tokom predstavljanja isticale svoj patriotizam i učešće u ratu pa se tako i ovog puta kroz kampanju provlačilo pitanje “A gde si bio 1993?”.

Na kraju balade, od njih 29 u utrci za poziciju načelnice/gradonačelnice, poverenje sugrađana su dobile četiri dame. Nada Ćulap u Odžaku, Dušica Runić u Drvaru, Milka Ivanković u Istočnom Drvaru i Snežana Ružičić u opštini Jezero.

Koliko ćemo dama imati u gradskim većima ostaje da vidimo uskoro nakon što Zavod za statistiku BiH obradi podatke.

Dok nastaju ovi redovi, kampanja u Mostaru je u punom jeku i jedna nedelja nas deli od istorijiskih izbora u tom gradu.

Neke žene ostvariće pravo glasa po prvi put, a Irma Baralija biće važno ime u udžbenicima istorije političkog aktivizma žena u BiH.

Kako to, zašto to, nije mi jasno…

Irma, profesorica filozofije i sociologije i magistrica političkih nauka, tužila je državu Bosnu i Hercegovinu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog neodržavanja lokalnih izbora u Mostaru.

Razlog za podnošenje tužbe je nepostupanje Parlamenta BiH po obavezujućoj presudi Ustavnog suda BiH iz 2010. godine vezano za slučaj Mostara, pa su građani i građanke Mostara, odnosno svi oni kojima je Mostar mesto prebivališta, bili sprečeni da učestvuju u izbornom procesu 2012. i 2016. godine, dakle oduzeta su im njihova prava.

BiH je, napominjemo, potpisnica Povelje o ljudskim pravima i njenog Protokola 12 gde se govori o zabrani diskriminacije po bilo kojem osnovu, pa samim tim i po osnovu mesta prebivališta, što je bila osnova da Irma i njena advokatica Dženana Hadžiomerović podnesu tužbu. Ona je tužbu podnela pojedinačno, podigla glas u ime svih onih koji žive u Mostaru.

Da se podsetimo

Poslednji lokalni izbori u Mostaru održani su 2008. godine. Ustavni sud BiH je presudom iz 2010. godine naložio promenu Statuta Grada Mostara u delu koji se odnosi na izborna pravila za izbor Gradskog veća. Od tada, predstavnici stranaka nisu postigli sporazum o izmenama spornih delova Statuta zbog čega lokalni izbori nisu ni održani, tako da grad trenutno (nadamo se ne zadugo) funkcioniše bez Gradskog veća.

Da se može bolje od zakonskih 40%, pokazuje primer Naše stranke iz koje i sama Irma dolazi.

Naše stranka je za sada jedina stranka u BiH koja ima gender program.

“Inicijativa 50%” okuplja kandidatkinje, ali i ostale političke aktivistkinje Naše stranke koje se kroz treninge, radionice i druge aktivnosti osposobljavaju za što efektivnije bavljenje politikom. “Inicijativa 50%” gradi žensku političku mrežu unutar koje političarke jedna drugoj predstavljaju oslonac tokom političkog delovanja. Kandidatkinje na izborima koje su polaznice treninga “Inicijative 50%” spremne su za medijske nastupe, znaju promovisati svoje inicijative u javnosti, braniti svoje stavove u debati, te voditi predizbornu kampanju na način koji će im uvećati šanse da budu izabrane.

Da li će ovaj pozitivan primer slediti ostale stranke ostaje nam da vidimo u budućnosti.

Žene treba dobro edukovati i tražiti od njih da “ulažu u svoje znanje“ da bi bile aktivnije i motivisanije za dalji rad za dobrobit društva u svim sferama. Razvojem svesti kod žena i muškaraca da je svako ljudsko biće individua za sebe, da su naše sposobnosti različite ali da su nam mogućnosti iste, omogućava se korišćenje kvalitetnih resursa za određene društvene uloge, bez obzira na spol. Žene moraju mnogo više da rade za žene. Moraju da naprave tajni plan podrške jedna drugoj kako bi zauzele vodeće pozicije. Žene moraju jedna drugoj da budu vetar u leđa i moraju da budu međusobno solidarne.

2022. je blizu, i znamo da od nas zavisi. Zato smo mi, žene, dužne sebi i životu pa menjamo stvari – kutlačom, oklagijom, znanjem, zvanjem i svim raspoloživim sredstvima jer mi to i možemo.

Anđelka Matijević

M.Sc. of Industrial engineering

Čačanka po rođenju, aktivistkinja po opredeljenju. Volontiranjem se bavi 10+ godina.

U ljubavi sa Sarajevom oduvek, od 2019. ovde i živi.

Verujem da je učenje celoživotni proces.